Женитба Чејванагић Мехе 0001    Пиће пију аге Удбињани, 0002    У Удбини у лонџи каменој, 0003    У беглуку Лике Мустајбега. 0004    У врх кола Лика Мустајбеже, 0005    Па до њега Козлић Хуремага, 0006    До њег’ Диздар сједи Османага, 0007    Па до њега Грдан Мустафага, 0008    До њег’ сједи Врховац Алага, 0009    Што Врхова од каура чува, 0010    Су својије хиљаду пандура: 0011    Све о своме трошку и хашлуку. 0012    Уз њег’ сједи Арнаут Османе, 0013    Па Мујага Муратбеговићу; 0014    До њег’ сестрић Смаилбеговићу; 0015    Уз њег’ сердар сјео од Кладуше, 0016    Па до њега Тале Ибрахиме. 0017    Јандал младеж сједи у беглуку. 0018    У врх кола Диздаревић Мехо, 0019    Па до њега Хрњичин Халиле, 0020    Уз њег’ сједе два Чејванагића: 0021    Мехинага и Мухединага, 0022    Па до њиха Ограшевић Але; 0023    До њег’ сједи Грдановић Мехо 0024    Па до њега ћетрнест Козлица. 0025    О свачем су еглен заметнули; 0026    О јунаштву и о добри коњи. 0027    Сваки себе и парипа фали, 0028    Докле који гонио парипа, 0029    И извео магјарску дивојку, 0030    Оженио дивна крајишника 0031    Ја изнио роба ја робину, 0032    Ја изнио посјечену главу. 0033    Тако с’ аге у беглуку фале, 0034    Докле стаде у беглуку граја, 0035    Свадише се браћа у беглуку, 0036    Оба брата два Чејванагића, 0037    Мехимага и Мухедимага. 0038    Ја шта Мухо вели Мехмедаги: 0039    „Мехо брате од једне матере 0040    Мени чиниш хилу у Удбини! 0041    Како брате оца изгубисмо, 0042    Ми остасмо у високој кули, 0043    Оста нама наша очевина, 0044    А ти Мехо угризо у пиће, 0045    Све ћеш наше добро похарчити. 0046    Веће Мехо брате од матере, 0047    Сад ћемо се брате подилити. 0048    Ево нашег Лике Мустајбега, 0049    Нека беже иде Мустајбеже, 0050    Нек подили нашу очевину, 0051    Па ти ради што је теби драго, 0052    Вољ’ ти продат вољ’ ти поклонити.“ 0053    Одма Мехо томе каил био. 0054    Оба брата на ноге скочише, 0055    Подигоше бега из беглука, 0056    Окренуше кули и авлији. 0057    Када браћа бега доведоше, 0058    Све им беже право подилио. 0059    Кад се браћа оба растадоше, 0060    То је Мехи врло мучно било; 0061    Да видимо Чејванагић Мехе! 0062    Што је имо Мехо готовине, 0063    Све је Мехо одмах покупио, 0064    Па га ето у беглук механу, 0065    Вавик Мехо пије у беглуку, 0066    Сакупио своје побратиме, 0067    Доклен тече жути магјарија. 0068    Кад нестаде жути магјарија, 0069    Да видимо Чејванагић Мехе 0070    Он продаде кмете и чифлуке, 0071    Опет оде у беглук механу, 0072    Па он поче пити у беглуку. 0073    Покупио своје побратиме. 0074    Доклен тече жути магјарија. 0075    Кад нестаде жути магјарија 0076    Да видимо Чејванагић Мехе; 0077    Из беглука ударио Мехо, 0078    Да видимо шта ће учинити? 0079    Он продаде кулу и Удбину, 0080    Сад у Мехе нигје ништа неја, 0081    Потље мамна врана на јаслама, 0082    И на њему такум одијела, 0083    И за пасом до два џевердара, 0084    И на бедри мухурли гадару, 0085    Што му оклоп и јунаке крижа. 0086    Што је имо жути магјарија, 0087    Мехо крену са Удбине равне, 0088    Вавик врана гони косатога, 0089    Вавик троши жуте магјарије, 0090    Докле изби до Надина била 0091    Своме побри Зајим Алајбегу, 0092    Код њег’ био цијел мјесец дана, 0093    Отален се Мехо покренуо, 0094    Право сиде до Грачаца равна, 0095    Побри своме Челебину сину. 0096    Туде побро уставио Меху 0097    И туј био цијел мјесец дана. 0098    Да видимо Чејванова Мехе, 0099    Он се крену од Грачаца равна. 0100    Куд ће Мехо враном окренути, 0101    Куд год иде на Крајину сиде. 0102    Туде Мехо конак учинио, 0103    И отален рано подранио, 0104    Па окрену Мехо до Дубице, 0105    Туде ага конак учинио. 0106    Из Дубице рано покренуо, 0107    Сјаха врана у доњу Градишку; 0108    Туде Мехо сјаха у Градишкој, 0109    У мејхану право окренуо. 0110    Вавик пије Чејвановић Мехо, 0111    Доклен тече жути магјарија. 0112    Кад нестаде жути магјарија, 0113    То је Меху врло тешко било, 0114    Па настави пити у пивници; 0115    Пара неја да дугове плати, 0116    Механџија ишће дуговање, 0117    А у Мехе нигди ништа неја. 0118    Кад видио Чејванагић Мехо, 0119    Онд Мехо завика крчмара: 0120    „О чули ме Јоване крчмаре, 0121    Ти одведи врана на телала, 0122    И ево ти моји џевердари, 0123    И ево ти посиклица крива! 0124    Све ћеш дати моје на телала, 0125    Па наплати своје дуговање.“ 0126    Одмах крчмар Меху послушао, 0127    Па од Мехе прими џевердаре, 0128    И прими му посиклицу криву. 0129    О гаврана пусет повишао, 0130    Па га ето право до телала, 0131    И продаде агина гаврана, 0132    Па он своје пиће наплатио, 0133    Мехо прими кусур од крчмара, 0134    Па изагје ага из механе. 0135    У велике мисли ударио: 0136    «Мили Боже што ћу и како ћу? 0137    Није куле, а није ирада, 0138    Није врана, а није пусета»; 0139    Па уздахну Мехо са срдашца, 0140    А крену се момак из Градишке. 0141    Пјеше Мехо иде путовати, 0142    Преко Саве ага превалио, 0143    Вавик тежи момак до Унгјура, 0144    А продаје са себе хаљине. 0145    Када ага оста без хаљине, 0146    Сад у њега нигди ништа неја, 0147    Потље саме гаће и кошуља; 0148    Изби момак до Каниже биле, 0149    Када момак под Канижу сиде, 0150    А погледа црнијем очима, 0151    Кад му бутум бедем поцрнио, 0152    Мислио је Чејванагић Мехо: 0153    Мили Боже што би ово било? 0154    Тако изби момак на капију. 0155    Туде најде до два ихтијара, 0156    Ко су оба туде ихтијара; 0157    Лахко ти је оба погодити, 0158    Једно глава Хасанпаша Тиру 0159    А друго је Канижки диздару. 0160    Када Мехо у капију уђе, 0161    Мехо момак турски селам викну, 0162    Ихтијари селам отпримише, 0163    Онда Мехо заче говорити: 0164    „О Бога вам до два ихтијара, 0165    Што сједите граду на бедему? 0166    Преврћете зрње од теспиха, 0167    А роните сузе од очију. 0168    Што је вама бедем поцрнио, 0169    Ко ли јесте оба ихтијара, 0170    Тко је вама учинио криво?“ 0171    Један шути други одговара: 0172    „Не питај нас момак јабанџија, 0173    Кад нам ништа помоћи не мореш; 0174    Ти нам већи не задаји јада.“ 0175    Опет Мехо вели код капије: 0176    „О Бога вам оба ихтијара, 0177    Кажите ми данас на капији, 0178    Која вам је голема невоља, 0179    Те роните сузе од очију? 0180    Имам мало моћи од помоћи, 0181    Мого би вам тужан припомоћи.“ 0182    Онда њему један одговори, 0183    Преко плача говорити заче: 0184    „О Бога ти момак јабанџија, 0185    Што нас питаш, да ти право кажем. 0186    Што нас питаш ко смо и окле смо. 0187    Овдале смо оба из Каниже, 0188    Јесил’ чуо Хасанпашу Тира? 0189    Ово ми је паша уз колино. 0190    Ја сам главом канишки диздаре. 0191    Овде у нас има у Канижи, 0192    Има кула Алајбеговића. 0193    Скоро ј’ беже свијет променуо, 0194    Бог убио бана оршанскога, 0195    Јер је ситну књигу направио, 0196    Па је посло у нашу Канижу, 0197    А на руке Ахмет Алајбегу, 0198    Да му Злату спреми од Оршана 0199    Ил’ да бану на мејдан изађе. 0200    Чим је бегу књига догазила, 0201    Бег се жесток сине догодио, 0202    Од Каниже ата поклопио, 0203    Ашићаре сишо до Оршана, 0204    Туде бана на мејдан позовну. 0205    Влашче бегу на мејдан изашло, 0206    Туде влаху рука потегнула, 0207    Он посико Ахмед Алајбега, 0208    Па шарену књигу направило, 0209    Послало је на нашу Канижу, 0210    А до куле Ахмед Алајбега, 0211    Јер бег имо два нејака сина; 0212    Па је влашче књигу направило, 0213    Младе беге на мејдан позвао. 0214    Види дјеце Ахмед Алајбега, 0215    Луда му се дјеца догодила, 0216    Нису шћели ником казивати 0217    Од Каниже ате појахали, 0218    Право дјеца сишла до Оршана, 0219    Оба бана на мејдан позвали. 0220    Туде бану добра срећа била, 0221    Оба бане смако у мејдану, 0222    Па је на нас књигу направио, 0223    Да спремимо бегову Златију. 0224    Ми је сине нисмо опремили, 0225    Како ћу је отпремити сине 0226    Ја даиџа несретне Златије. 0227    Шта би мени рекле Унгјурлије? 0228    Види фале канижког диздара 0229    Гје Златију бану поклонуо: 0230    С тог је сине нисам опремио. 0231    На то се је бане разљутио, 0232    Па је бане војску покупио, 0233    Сишо с војском под нашу Канижу. 0234    Би Канижу пуних петнест дана, 0235    Нама сине ватра притужила, 0236    Обећасмо послати Златију, 0237    Шта ћеш сине за нужду је било! 0238    Боље ј’ Злату саму прегорити, 0239    Нег пустити сву бутум Канижу. 0240    Па нам бане устави топове, 0241    И одмаче од Каниже војску, 0242    Нама бане ваду оставио, 0243    Сине драги три недеље дана, 0244    Да ће бане спремити сватове. 0245    Отишо је до Оршана била, 0246    У ред ће му и сватови доћи, 0247    Па смо за то сине пред капијом. 0248    Изашли смо сине пред капију, 0249    Да се данас јада нагледамо, 0250    Када власи поведу Златију.“ 0251    Кад те Мехо ричи разумио, 0252    Мехо момак са срца уздаше, 0253    Па он вели пред градском капијом: 0254    „О Бога вам оба ихтијара, 0255    Зар та цура више никог неја, 0256    Да би за њу на мејдан изашо, 0257    Копилету оршанскоме бану, 0258    Јал да за се џелебију нађе; 0259    Је ли цура обећала благо?“ 0260    А вели му диздар пред капијом: 0261    „Мучи сине, немој будалити, 0262    Још ти незнаш наши Унгјурлија. 0263    Кад је Злата била у Канижи, 0264    А у свога бабе на оџаку, 0265    Сав је на њу Унгјур навалио 0266    Јер је згодан Ахмед Алајбеже. 0267    Бега неја, Алајбега неја, 0268    Аге неја а спахије неја, 0269    Да би бегом мого поредити, 0270    Па су на њу просци навалили. 0271    Испроси је Иусуфбеговићу, 0272    Од Варада града бијелога; 0273    То се чудо на далеко чуло, 0274    За то чуо од Оршана бане, 0275    Па је бегу књигу направио, 0276    Да му беже опреми Златију. 0277    Бег је није ћео опремити, 0278    Он влашчету на мејдан изашо, 0279    Њега влашче смакло у мејдану. 0280    Остала му два пособца сина, 0281    Обадва му на мејдан изашла. 0282    Луду дјецу бане погубио, 0283    Сад у Злате нигди никог неја, 0284    Да би за њу на мејдан изашо.“ 0285    А ста вика Чејванова Мехе: 0286    „Ја камо јој Јусуфбеговића 0287    Од Варада жалосна му мајка, 0288    Што му хабер учинили нисте.“ 0289    Кад те диздар чуо лакрдије, 0290    Па он Мехи вели пред капијом: 0291    „Мучи сине, немој будалити, 0292    Каква бега, жалосна му мајка. 0293    Да ти бана знадеш Оршанскога 0294    Тресла би те трољетна грозница. 0295    Кад би бана вигјо Оршанскога 0296    По три би те хватале грознице; 0297    Сав од Злате Унгјур одскочио. 0298    Ја камо ли Јусуфбеговићу. 0299    Ко год знаде бана Оршанскога, 0300    Нитко о том не сме говорити.“ 0301    Кад те Мехо ричи разумио, 0302    Осмихну се момак пред капијом. 0303    А овако говорити загје: 0304    „Ихтијару на мучну земану, 0305    Зар је Унгјур куга поморила, 0306    А ате вам губа пошугала, 0307    Да у њему жива момка неја, 0308    Да би бану на мејдан изашо, 0309    А за Злату Алајбеговића. 0310    Ево муке и невоље љуте, 0311    Ђе ја ата за мејдана нејам, 0312    И ђе пусет и оружја нејам, 0313    Да ја влаху на мејдан изагјем, 0314    За напредак нашем падишаху, 0315    И напредак свем нашем исламу, 0316    На срамоту свем бутум Унгјуру.“ 0317    Кад то чуше оба ихтијара 0318    Згледаше се један у другога; 0319    Ја шта диздар рече Мехмедаги: 0320    „Ја бога ти момак јабанџија, 0321    Откле јеси, од којег си града? 0322    Како ли се по имену вичеш? 0323    Чијег ли си рода и племена?“ 0324    Кад те Мехо ричи разумио, 0325    А уздахну с срдашца свога; 0326    Па им Мехо рече пред капијом: 0327    „О Бога вам оба ихтијара, 0328    Кад питате да вам право кажем: 0329    Отуд јесам са широке Лике. 0330    Јестел’ чули камену Удбину, 0331    У Удбини Чејванагу старог, 0332    Ја сам главом Чејванагић Мехо 0333    Син рогјени старог Чејванаге“. 0334    Кад то чуше оба ихтијара, 0335    Они веле Чејванагић Мехи: 0336    „Ти ли си то Чејванагић Мехо, 0337    Добро знамо твога родитеља. 0338    Што си тако оголио Мехо?“ 0339    А Мехо им заче говорити. 0340    Кад им Мехо каза пред капијом, 0341    Онда вели Канижки диздаре: 0342    „О чули ме Чејванагић Мехо, 0343    Остајеш ли ти при своји ричи? 0344    Хо’ ш за Злату на мејдан изаћи?“ 0345    „Хоћу аџе обадва ми свита, 0346    Само коња ни оружја нејам“. 0347    А вели му диздар пред капијом: 0348    „Мучи Мехо немој будалити, 0349    Има Злата на јасли атова, 0350    Какви везир у Будиму неја, 0351    А имаде у Злате пусета!“ 0352    А вели му Мехо пред капијом: 0353    „О чу ли ме канишки диздаре, 0354    Ја се Злате хоћу префатити; 0355    И влашчету на мејдан изаћи; 0356    Ја за паре излазити нећу. 0357    Ако ћеш ми винчати Златију, 0358    Ја се бана хоћу префатити: 0359    А ако ми ти недаш дивојке, 0360    Већ је дадеш Јусуфбеговићу, 0361    Ја с’ мејдана префатити нећу, 0362    Нит’ ћу бану на мејдан изаћи; 0363    Нек излази Јусуфбеговићу!“ 0364    Кад то паша чуо пред капијом, 0365    Па он Мехи поче говорити: 0366    „О чули ме Чејванагић Мехо! 0367    Задајем ти моју тврди виру, 0368    Ако бану на мејдан изагјеш, 0369    Па би тебе срића намирила, 0370    Те би бана смако у мејдану 0371    И ти здраво у мејдану осто, 0372    Е Бог нед’о па би погинуо, 0373    Ја Златију неби поклонуо, 0374    Поклонуо Јусуфбеговићу 0375    Већ би Злату удо у Канижи. 0376    Тражио би бијесна јунака, 0377    Нит’ би бега ни аге тражио. 0378    Већ чули ме Чејванагић Мехо, 0379    Од нас ти је вира пред капијом, 0380    Ако бану на мејдан изагјеш, 0381    Док је твоје на рамену главе, 0382    Други Злате пољубити неће; 0383    Већ сад хајде кићеној дивојци, 0384    Нек те мајка види и дивојка, 0385    Па ти ради што је теби драго. 0386    Ти ћеш лако потрефити кулу, 0387    Највиша је кула у Канижи. 0388    Кула јој је од седам бојева 0389    Покривена жутим тенећетом, 0390    На врх куле од злата јабука, 0391    У јабуци алем каменови. 0392    Око куле камена авлија 0393    Авлинска јој од мермера врата, 0394    Мандали јој дивојачке руке. 0395    Обишени низ кулу сингјири, 0396    На сингјиру куцају цекини 0397    У авлији коло дивојака. 0398    Коло воде момци и дивојке, 0399    Јер је Злата коло саставила, 0400    Да се данас још кола наигра, 0401    Још те данас па више никада, 0402    Јер се она сватовима нада.“ 0403    Кад те ричи Мехо разумио, 0404    Одмах момак од капије крену, 0405    Сеире га оба ихтијара. 0406    Ја шта паша вели пред капијом: 0407    „Мој акрану канишки диздару 0408    Мен’ се чини данас гледајући, 0409    Да је сретна бегова Златија, 0410    Јер на оног момка гледајући 0411    Дина ми је страшив на очима.“ 0412    Тако Мехо по Канижи хода, 0413    Док он изби кули и авлији, 0414    А до куле Ахмед Алајбега. 0415    На капију момак ударио, 0416    Кад’ ли коло по авлији скаче. 0417    Момак појде на авлинска врата 0418    А слуге му врата затворише, 0419    Види Мехе мировати неће, 0420    Он удари ногом у канате. 0421    Колико је момак ударио, 0422    Од челика браве раставио, 0423    Потекоше обадва каната 0424    И четири слуге оборише. 0425    Мехо паде у мермер авлију, 0426    Канижаним турски селам викну. 0427    Канижани селам отпримише. 0428    Да видимо слуге Златијине, 0429    Одлетише у високу кулу, 0430    Па све Злати кажу у одаји, 0431    Како момак у авлију догје, 0432    На зор момак ђе отвори врата. 0433    Одмах Злата чекну прилетила, 0434    Па погледа момка на авлији. 0435    Кад видила да је јабанџија, 0436    Онда Злата вели слушкињама: 0437    „Хајте сада момку на авлију, 0438    Па питајте момка у авлији, 0439    Што је дошо мени и авлији; 0440    Да ми није какав хабер снијо, 0441    И од каква мамена јунака.“ 0442    Кад слушкиње разумише ричи, 0443    Па их ето низ високу кулу, 0444    Допадоше Мехи и капији. 0445    Оне веле Чејванагић Мехи: 0446    Ја Бога ти момак јабанџија, 0447    Што си дошло кули и авлији? 0448    Да ти нејаш каки хаберова?“ 0449    А вели им Мехо у авлији: 0450    „Ја при себи имам хаберова, 0451    Да је мени Златом говорити, 0452    Имам њојзи њешто бесједити.“ 0453    Кад слушкиње Меху разумише, 0454    Па их ето у високу кулу, 0455    Све казаше мајци и дивојци. 0456    Ја шта рече Златијина мајка: 0457    „Повед’ те га вамо у одају 0458    Нијел’ Бог до срећа послужила, 0459    Нећел’ какав хабер донијети, 0460    Који ће нас мука опростити, 0461    И душмански шака заклонити.“ 0462    А слушкиње госпу послушаше, 0463    Па их ето низ високу кулу 0464    Допадоше Чејванагић Мехи. 0465    Оне веле Мехи код капије: 0466    „Тебе зову обадве госпоје, 0467    Да изагјеш у високу кулу.“ 0468    Одмах Мехо окрену у кулу. 0469    Када момак паде у одају, 0470    На голему жалост ударио; 0471    Кад кукају до дви кукавице. 0472    Стоји Злата на шимшир одаји, 0473    Све на њојзи мрко одијело. 0474    Прекривено лице дивојачко. 0475    Мајка држи на руку дивојку, 0476    А пролива сузе од очију. 0477    Њима Мехо турски селам викну. 0478    Стара нена селам одпримила, 0479    Преко сузе Меху погледала, 0480    Па се с њиме за здравље упита. 0481    Кад рекоше да су здраво били, 0482    Онда вели Чејванагић Мехо: 0483    „Ја богу ти Алајбеговице, 0484    Што си цуру тако опремила, 0485    Све на њојзи мрко одијело, 0486    Прекрила је мрком харванијом. 0487    Што за руку ти држиш дивојку, 0488    А проливаш сузе од очију.“ 0489    А уздахну Алајбеговица: 0490    „Јабанџија на тешку земану, 0491    Камо срића данас у Канижи, 0492    Да сам прије свијет мијенула, 0493    Да ’вог дана дочекала нисам. 0494    Ја имадо Алајбега свога, 0495    Још имадо два пособца сина, 0496    Сви су они главе изгубили 0497    Од џидије бана оршанскога. 0498    Сад у мене нигди никог неја 0499    Потље саме кукавице Злате. 0500    Опет шћенац нешће мировати, 0501    Већ је моју запросио Злату. 0502    Како би му Злату прегорила, 0503    Да је дински љуби душманине; 0504    Ја недадо Злате од себека, 0505    На то се је бане разљутио, 0506    Покупио убојиту војску, 0507    Па је с војском сишо под Канижу. 0508    Би Канижу пуних петнест дана, 0509    Већ је нама ватра притужила. 0510    Обећаше спремити Златију, 0511    На то бане војску одкучио, 0512    Мени овде ваду оставио, 0513    Да му Злату спремам на Канижу. 0514    Од д’на до д’на три недеље дана, 0515    Да ће бане послати сватове, 0516    Да ће Злату свести до Оршана; 0517    А ја мајка црна кукавица 0518    Спремила сам кукавицу Злату, 0519    Јер се данас сватовима надам, 0520    Када ће се свати помолити. 0521    Док с’ помоле кићени сватови, 0522    Волим Злату у воду хитити; 0523    Волим Злату води пригорити. 0524    Нег је динском дати душманину.“ 0525    Кад те ричи момак разумио, 0526    Па он вели остарелој мајци: 0527    „Ја бога ти остарела нене, 0528    Кад би с’ који јунак мого наћи, 0529    Да би влаху на мејдан изашо, 0530    Шта би њему могла пригорити?“ 0531    А вели му нена у одаји: 0532    „Мучи сине немој будалити, 0533    Сав са Злате Унгјур оступио, 0534    Кад јунака у Унгјуру неја, 0535    Да би влаху на мејдан изашо. 0536    Кад би с’ таки мого јунак наћи, 0537    Те би моју Злату оставио, 0538    И душмански шака заклонио, 0539    Све би њему своје поклонила, 0540    Одма би га Агом направила. 0541    А Мехо се на њу насмијао: 0542    Аја госпе право не говориш, 0543    Шта би оном могла пригорити, 0544    Који би се примио мејдана 0545    И Златију теби повратио, 0546    Душмански је заклонио шака?“ 0547    А вели му нена у одаји: 0548    „О Богати момак јабанџија, 0549    Шта би њему могла пригорити, 0550    Све би њему своје пригорила, 0551    Све што има мајка и дивојка.“ 0552    Што имамо свога достојања. 0553    А вели јој Мехо у одаји: 0554    „Аја нене од тог фајде неја 0555    Ја кад би се примио мејдана, 0556    Ја се не би такога примио. 0557    Зашто би се нене замучио? 0558    Ти ми оне да обећаш нећеш“. 0559    А вели му нена у одају: 0560    „Дај се мене кани у одаји, 0561    Немој мени рана повригјати“. 0562    А вели јој момак у одаји: 0563    „Ја Бога ти остарела нене 0564    Кад би с’ когод примио мејдана, 0565    Би ли Злату њему поклонила?“ 0566    „Ах би сине обадва ми свита, 0567    Ја би њему Злату поклонила, 0568    Само Турчин нек је од Турака“. 0569    Кад те Мехо ричи разумио, 0570    Па он вели нени у одаји: 0571    Ја Бога ти остарела нене, 0572    Де уклони футу дивојачку, 0573    Да ја видим лице дивојачко, 0574    Јели ’нако ко је људи кажу, 0575    Имадем ли зашто погинути 0576    И зашто се примити мејдана“. 0577    Кад те стара ричи разумила, 0578    Па са лица футу уклонила, 0579    Сијну лице кано жарко сунце. 0580    Када Мехо угледа дивојку, 0581    Ја каква је пристала дивојка, 0582    Још је боља нег је људи кажу. 0583    Кад је види Чејванагић Мехо, 0584    По Мехи се срце заиграло, 0585    Па он вели остарелој нени: 0586    „Ја бога ти Златијина мајко, 0587    Ти са Злате снимај ђејисију, 0588    Нећеш Злате у воду хитати, 0589    Ја ћу ти се примити Златије. 0590    И мејдана Оршанскога бана!“ 0591    Кад те стара ричи разумила, 0592    А од себе отишће дивојку, 0593    А погруну Чејванову сину, 0594    Пољуби га у чело јуначко: 0595    „Бе аферим момак јабанџијо, 0596    Кад се прими ти моје дивојке, 0597    И мејдана бана Оршанскога. 0598    Већ тако ти Бога великога, 0599    Ти како се по имену вичеш? 0600    Чијега си соја и племена, 0601    Одаклен си и од којег сента? 0602    А вели јој Чејванагић Мехо: 0603    „Овуд јесам од широке Лике, 0604    Јесил’ чула крваву Удбину, 0605    У Удбини старог Чејванагу, 0606    Ја сам главом Чејванагић Мехо, 0607    Син рогјени старог Чејванаге.“ 0608    Кад те нена ричи разумила, 0609    Она вели Чејванагић Мехи: 0610    „Добро твога родитеља знадем, 0611    Што си Мехо тако оголио, 0612    Твој је бабо први у Удбини?“ 0613    Све јој Мехо каза у одаји. 0614    Ја кад Златка чула за Мехагу, 0615    Од себе је туту отиснула, 0616    Па полети Чејванову Мехи, 0617    Око врата скилитила руке: 0618    „Ти ли си то Чејванагић Мехо, 0619    Мајка ми је за те казивала, 0620    Једноч сам те очима видила, 0621    Кад си Мехо Ликом долазио, 0622    Долазио под нашу Канижу. 0623    Хајде Мехо самном у одају, 0624    Ја те так’вог гледати немогу“. 0625    А слушкињам хршум учинила, 0626    Да се распу момци и дивојке, 0627    Свак’ нек иде своме завичају, 0628    Златија је нашла мејданџију. 0629    Узе Меху за бијелу руку, 0630    Одведе га у своју одају 0631    А остаде остарела нена. 0632    Да видимо Златије дивојке, 0633    Кад уведе Меху у одају, 0634    Извади му нове чамашире, 0635    Уведе га у хамам дивојка 0636    Па Мехаги воду донијела, 0637    Донесе му сафун дивичица: 0638    „Дедер срце ти опери тило!“ 0639    Кад се Мехо такум учинио, 0640    Обуче му Злата чамашуре, 0641    Бабине му извади хаљине, 0642    Што их бабо у петак носио. 0643    Кад се Мехо такум учинио, 0644    А добро му стоји ђеисија, 0645    А прист’о се момак потрефио, 0646    Људи кажу ја видио нисам, 0647    Да је липши од сваке дивојке. 0648    Када Злата Меху угледала 0649    Каки јој се момак учинио. 0650    По Злати се срце разиграло, 0651    Па се Злата сави до Мехаге, 0652    Дрмну Злата Мехаги на крило, 0653    Љеву руку иза врата тури, 0654    А слушкиње кафу унесоше. 0655    Дина ми је стид није слушкиње, 0656    Не помаче са крила дивојка. 0657    На слушкињу хршум учинила, 0658    Премаче јој кафу на табаку, 0659    Да изагје из собе слушкиња. 0660    А слушкиња окрену на врата, 0661    Сама Злата оста са Мехагом. 0662    Све му кафу на табаку даје, 0663    А Мехо се стидан догодио, 0664    Све јој миша брке са солуфи. 0665    Кад год сагне под гр’оце главу 0666    Испија јој росу испод врата. 0667    А цура се стидна догодила 0668    Сву је бутум роса подузела. 0669    Тако сједе еглен еглендишу, 0670    Док на врата остарела мајка. 0671    Одмах Злата на ноге скочила, 0672    На ногама мајку дочекала, 0673    И Мехага на ноге скочио. 0674    Докле сједе мајка у одаји, 0675    Прама себи Меху посадила. 0676    Пита Мајка Мехе у одаји: 0677    „Мехо срце моје јединице, 0678    Јеси ли се преобуко Мехо? 0679    Јел’ те липо Злата послужила?“ 0680    Они кафу срчу у одаји, 0681    А Злата им кахфу додаваше, 0682    Док на врата упаде слушкиња: 0683    Ја шта рече нени у одаји: 0684    „О госпојо Алибеговице, 0685    Да т’ је здрава на рамени глава, 0686    Долазе ти кићени сватови! 0687    Ето њиха пољем Канижкијем.“ 0688    А зацвили мајка и дивојка, 0689    Мехо момак на ноге скочио, 0690    По одаји очи поиграше, 0691    На дувару чорду угледао. 0692    Хитар момак фрци чивилуку, 0693    Из корица палу извадио, 0694    Па га ето низ високу кулу. 0695    Изби момак на авлинска врата. 0696    Помолише с’ банови сватови, 0697    Помолише с’ варакли кочије, 0698    Под кочијам двије бедевије, 0699    У кочија попе духовниче, 0700    Пред кочија двадесет хусара. 0701    Њиха мехо догро дочекао, 0702    Упути их у мермер авлију, 0703    Па за њима затворио врата. 0704    Мехо стао код авлински врата, 0705    Па он грлом бијелијем викну: 0706    „Што сте дошли до Каниже биле, 0707    Зар мислите пси вам ј . . . и мајку, 0708    Да Турчина више жива неја, 0709    Па да ће те одвести дивојку, 0710    Али цуре одводити неја 0711    Биће доста гаћа крвавије“. 0712    Па повика момак од капије: 0713    „Држите се краљеви платници! 0714    Ви немојте кашње говорити, 0715    Да су хилом Турци ударили.“ 0716    Па полети по мермер авлији; 0717    Док би мајка задојила синка, 0718    Он посјече двадесет хусара, 0719    И посиче четири гончина; 0720    И ухвати попа духовника, 0721    Па му Мехо уши одрезао, 0722    А попе га Мехо на кочије, 0723    У руке му додаде кајасе 0724    Па га посла Мехо до Оршана: 0725    „Хајде кажи оршанскоме бану, 0726    Да му се је нашо мејданџија, 0727    Из Удбине Чејванагић Мехо. 0728    Сад нек бира бане у Оршану 0729    Ђе ће самном мејдан дијелити. 0730    Ако хоће таман под Оршаном, 0731    Да му догјем под високу кулу. 0732    Сад нек попе иде до Оршана. 0733    Оде Мехо у високу кулу 0734    Кад упаде Мехо у одају, 0735    Када лежи мајка и дивојка, 0736    Обе леже у мермер одаји, 0737    Јер су оне памет преврнуле. 0738    Онда Мехо завика слушкиње: 0739    „Брзо мени воде у ибрику“! 0740    Слушкиње му воду донесоше. 0741    Када Мехо обе разабрао, 0742    Обе оне очи отворише, 0743    Више себе Меху угледаше, 0744    Око њега скилитише руке. 0745    „Јесил’ Мехо здраво и весело?“ 0746    Њима Мехо рече у одаји, 0747    Да је здраво милом Богу фала, 0748    Тако они сјели у одаји. 0749    Мало вриме ни дуго не било, 0750    Помоли се хасан паша Тиру, 0751    И са њиме канижки диздару 0752    А даиџа Златије дивојке; 0753    Оба они сидоше до куле 0754    Кад догјоше до Златине куле, 0755    А изашо Мехо пред капију. 0756    Оба Мехо дочека пред кулом, 0757    На селаму и на хошгелдији, 0758    Питаше се за мир и за здравље. 0759    Кад рекоше да су здраво били, 0760    Онда Мехо окрену у кулу. 0761    А за њиме оба ихтијара, 0762    Ка погјоше у мермер одају, 0763    Дочека их остарила мајка. 0764    Упадоше оба ихтијара, 0765    Старој нени селам назовнуше, 0766    Нена њима селам одпримила, 0767    Питаше се за мир и за здравље. 0768    Кад рекоше да су здраво били. 0769    Туде они еглен отворили, 0770    Док на врата упаде дивојка, 0771    И унесе кахву на табаку, 0772    Цура кахву лива у одаји. 0773    Ихтијари мрку кахву срчу, 0774    Мехмед ага подвив руке стоји 0775    Док ста вика канижког диздара; 0776    „Сестро моја Алајбеговице, 0777    Види среће твоје при тебика. 0778    Бог нареди Чејванова сина, 0779    Да устави твоју јединицу, 0780    Душмански је да заклони шака. 0781    Већ чули ме Алибеговице, 0782    Кад би ћела мене послушати, 0783    Да ти даднеш своју јединицу, 0784    Да ожениш Чејванова сина“. 0785    А сестра му вели у одаји: 0786    „Брате драги Османе диздаре, 0787    Ја сам Злату њему поклонила, 0788    Што се мене и Златије тиче, 0789    Обадве смо кајил за Мехагу, 0790    Ја сам њега за зета примила“. 0791    Кад те диздар разумио ричи, 0792    Па он вели Чејванагић Мехи: 0793    „О чули ме Чејванагић Мехо, 0794    Примаш ли се мајке и дивојке, 0795    И мејдана бана Оршанскога?“ 0796    А вели му Мехо у одаји: 0797    „О Бога вам до два ихтијара, 0798    Ја ћу бану на мејдан изаћи, 0799    Само знајте до два ихтијара, 0800    Кадар нисам војске саставити, 0801    Да ја бана могу дочекати, 0802    Ви ћете ми војску саставити, 0803    Ја ћу бану на мејдан изаћи, 0804    А за Злату Ахмет Алајбега, 0805    Да је круна од све седам краља 0806    Ја камоли бана Оршанскога 0807    Да је седам умирати пута, 0808    А четрест дилити мејдана 0809    Ни зашто се заклонити нећу“. 0810    Кад то паша очу у одаји, 0811    Па он Мехи вели Чејванову: 0812    „Бе аферим легло соколово, 0813    Бабо ти је харан јунак био, 0814    Добро твога знадем родитеља, 0815    Ти ћеш бану на мејдан изаћи, 0816    Ја ћу теби војску сакупити, 0817    Сав ћу Унгјур саставити сине, 0818    Свак ће мени под Канижу сићи, 0819    Ако Бог да кад нам вакат буде, 0820    Кад нам штенац билу књигу спреми, 0821    И тебека на мејдан позовне“. 0822    Кад те Мехо ричи разумио, 0823    Па уздахну са срдашца свога, 0824    Грозне момку сузе ударише, 0825    А пита га паша у одаји: 0826    Што уздахну Чејванагић Мехо? 0827    „Што ти сузе грозне ударише?“ 0828    А вели му Чејванагић Мехо: 0829    „Паша драги, ја ти руку љубим, 0830    Ти ми Унгјур рече саставити, 0831    Фала теби ко рогјеном баби, 0832    Ал’ ти знадеш паша Унгјурлије. 0833    Колики је Унгјур на ћенару, 0834    Нико мене незна у Унгјуру, 0835    Нит’ ја кака имам побратима, 0836    Нит’ ја брата имам ни братића, 0837    Ни амиџе нити амиџића. 0838    А ти знадеш Хасан паша драги, 0839    Да се за час море погинути. 0840    Е Бог недо да погине Мехо, 0841    Ко би ми се примио мејдана, 0842    Код ког’ би ми остала Златија, 0843    У ког’ би се паша поуздао, 0844    Да би Злату моју очувао, 0845    Да не оде динском душманину. 0846    Ко би мене паша пожалио, 0847    Те би влаху на мејдан изашо. 0848    У Унгјуру тог јунака неја, 0849    Да би бану на мејдан изашо, 0850    Да је било такије јунака, 0851    Други би се примили Златије, 0852    Не би Злату влаху пригорили. 0853    Већ кад би ме паша послушао, 0854    Да ти књигу спремиш на Удбину 0855    А на руке Лики Мустајбегу, 0856    Нек ми Лика сиде до Каниже, 0857    Јер ја брата имам рођенога, 0858    Млагјег брата Чејвановић Муху, 0859    Брат би мени сишо до Каниже, 0860    Сам би мени сишо на Канижу, 0861    Кад би знао да би погинуо. 0862    Још у мене има побратима, 0863    Ја четрнест имам побратима. 0864    Кол’ко своје побратиме знадем, 0865    Кад би чули моји побратими. 0866    Да је мејдан мене поклопио, 0867    Саки би ми сишо под Канижу, 0868    Да би знао, да би погинуо, 0869    Никакав се не би пожалио. 0870    Кол’ко бега знадем Удбинскога, 0871    Он би мени сишо и Канижи, 0872    Неб’ жалио под Канижу сићи, 0873    Кад би знао да би погинуо. 0874    Још би беже војску покупио, 0875    Па би војском сишо под Канижу. 0876    Кад би бега вигјо Удбинскога, 0877    Да је сишо под Канижу билу, 0878    Кад би седам ударило краља, 0879    Ја се опет не би преплашио.“ 0880    Кад те паша ричи разумио, 0881    Па он вели Чејванагић Мехи: 0882    „Сине драги Чејванагић Мехо, 0883    Ја ћу бега звати под Канижу, 0884    Умолити Лику и Личане, 0885    Нек нам беже под Канижу сиђе. 0886    Свакако би ја зовнуо Лику, 0887    Јер ја бега знадем и Личане. 0888    Оно ми је сладак пријатељу, 0889    Бег ће мени и Канижи сићи“. 0890    У ријечи у којој бијаху, 0891    Уз поље се коњик помолио, 0892    Хитро врана јаше без биљега, 0893    Докле сиде под бијелу кулу; 0894    Пред њег Мехо на капију сигје, 0895    Па дочека влаха на капији 0896    Влашче Мехи и капији приде, 0897    Бога назва фрци са гаврана, 0898    Па он Мехе пред капијом пита: 0899    Које кула Ахмет Алајбега, 0900    Је ли код ње Чејванагић Мехо, 0901    Имам писмо једно на његака. 0902    Мехо момак у мисли удари, 0903    Јер он знаде шта млагјем ваљаде, 0904    Да му ваља дати попутбину, 0905    А у Мехе нигди ништа неја; 0906    Па га ето у високу кулу, 0907    У Златину упаде одају, 0908    Туде Злату у одаји нагје, 0909    Па он Злати вели у одаји: 0910    „О Златијо неломљена грано, 0911    Ено догје влашка књигоноша 0912    Мени књигу снеше шаровиту, 0913    А у мене нигди ништа неја, 0914    Да влашчету попутбину платим“. 0915    Кад те цура ричи разумила, 0916    На агу се Злата насмијала; 0917    „Мучи Мехо, срце из њедара“. 0918    Па га Злата префати за руку, 0919    Доведе га сепетли сандуку, 0920    Аги сандук златом отворила. 0921    Пун је сандук жежени дуката, 0922    Па му Злата вели код сандука; 0923    „Купи срце колико ти драго!“ 0924    Мехо момак шаком заграбио. 0925    Кад је Мехо угледо дукате, 0926    По Мехи се срце заиграло, 0927    Па га ето низ високу кулу, 0928    Од влашчета књигу префатио, 0929    И влашчету попутбину плати, 0930    Влаху двајест даде магјарија, 0931    Па се момак у одају врати, 0932    Ђе му оба сједе ихтијара. 0933    Мехо момак књигу извадио, 0934    Даде књигу Хасанпаши Тиру. 0935    Када паша књигу префатио 0936    Префатио, па је проучио, 0937    И видио што та книга пише. 0938    Та је књига од Оршана града, 0939    Од џидије оршанскога бана. 0940    Шта је штенац у књизи правио: 0941    „Чуј Турчине Чејванагић Мехо, 0942    Ти си моје свате повратио, 0943    Ти си моју Злату препросио, 0944    Нека знадеш Чејванагић Мехо, 0945    Надај ме се у трећу недиљу, 0946    Ето мене теби под Канижу. 0947    Уздигну ћу три силена бана, 0948    Подићи ћу Задраскога бана, 0949    И са њиме дићи Јаночкога, 0950    Сав ћу Оршан дићи на ћенару, 0951    Гледај Мехо мене дочекати! 0952    Рећи немој, да сам преварио 0953    Онде ћемо мејдан подилити, 0954    Ђе ти гледа мајка и дивојка“. 0955    Кад је паша књигу прегледао, 0956    Одмах паша на ноге скочио, 0957    И са њиме Канижки диздаре. 0958    Ја шта рече Хасан паша Тиру: 0959    „Сине драги Чејванагић Мехо, 0960    Ето тебе а ето Златије, 0961    Сада ради што је теби драго, 0962    Добро чекај треће недјиљице. 0963    Кад осване трећа недјиљица, 0964    Ради ми се добро опремити, 0965    За мејдана бана Оршанскога, 0966    А војску ћу теби саставити, 0967    Доћи ће ти Лика и Личани, 0968    Ти ћеш брата свога угледати, 0969    И свих својих четрнаест побри“. 0970    Па одоше низ високу кулу. 0971    Далеко их Мехо испратио, 0972    Па се кули натраг повратио. 0973    Када Ага у кулу унигје, 0974    Туде нагје мајку и дивојку. 0975    Ја кад седе Чејванагић Мехо, 0976    Злата гледа Меху у одаји, 0977    Па је ’вако Злата говорила: 0978    „Срце душо Чејванагић Мехо, 0979    Што си срце тако невесео 0980    Од како си пашу испратио, 0981    Па се ’вамо мени повратио? 0982    Ниси мени к’о си до сад био“. 0983    А вели јој Чејванагић Мехо: 0984    „Јами шалу, срце из њедара, 0985    Како нећу невесео бити, 0986    Када ништа од оружја нејам, 0987    С—чим ћу влаху на мејдан изаћи?“ 0988    На њега се насмија дивојка: 0989    „Мучи Мехо немој будалити 0990    Још ти ниси ништа ни видио, 0991    Хајде замном у другу одају, 0992    Па пред Мехом у одају појде. 0993    Када Мехо паде у одају, 0994    Кад погледа Мехо по одаји, 0995    Та је пуна китли чивилука, 0996    А по њима пушке повишане; 0997    Сваке Мехо пушке прегледао. 0998    Кад прегледа пушке Мехмедага, 0999    Момак Мехо са срца уздаше, 1000    А сјети се својих џевердара. 1001    А вели му Злата у одаји: 1002    „Ходи Мехо у другу одају, 1003    Да ти Мехо посиклицу најдеш, 1004    Кад за тебе неима пушака“. 1005    Уведе га у другу одају, 1006    И та пуна китли чивилука, 1007    Све о њима пале извишане, 1008    Мехо момак пале прегледао. 1009    Када гвожгја прегледао Мехо, 1010    А сјети се посиклице криве, 1011    А уздахну са срдашца свога. 1012    Из одаје окренуо Мехо, 1013    Па га ето у мермер одају, 1014    Туде најде Златијину мајку, 1015    Па он сједе у мермер одаји, 1016    А пита га остарела мајка: 1017    „Јеси л’ нашо ишта од оружја?“ 1018    А Мехо јој вели у одаји: 1019    „Нисам мајко обадва ми свита, 1020    За оружјем мени хиће неја, 1021    Ја ћу себи пусат набавити, 1022    Рока има три недиље дана. 1023    Да је мени ата набавити 1024    За брњака оршанскога бана“. 1025    А вели му мајка у одаји: 1026    „Ето Злате моје јединице, 1027    Нек те Злата сведе до подрума, 1028    Бирај дите којег теби драго!“ 1029    Одмах Мехо на ноге скочио 1030    А за њиме Злата ударила, 1031    Сведе њега у дољње подруме. 1032    Кад погледа Чејванагић Мехо, 1033    Туде дваест ата угледао. 1034    Сваком Мехо приде у подруму, 1035    Са свакога чула одгрнуо, 1036    Сваког Мехо по сапи пљеснуо, 1037    Њеки с’ макне а њеки не макне. 1038    Кад погледа ате у подруму, 1039    Мехи момку сузе ударише. 1040    А сјети се врана од мејдана, 1041    Грозне Мехи сузе ударише. 1042    „А ја Злате срце из нидара, 1043    Овдје ата за мејдана неја, 1044    За брњака бана Оршанскога“. 1045    Кад те Злата ричи разумила 1046    Она вели Чејванагић Мехи: 1047    „Срце душо Чејванагић Мехо 1048    Сад ја не знам што ћу и како ћу, 1049    Сад у мене жива ата неја, 1050    Да ја теби дадем Мехмедага; 1051    Већ имадем ата у подруму, 1052    Ево ми га срце у подруму, 1053    Ево има три мјесеца дана, 1054    Како га је бабо набавио, 1055    Ходи самном у друге подруме.“ 1056    Мехо за њом у подрум унигје, 1057    Туде врана виђа косатога. 1058    Мехо момак до гаврана приде. 1059    Кад се Мехо ближе прикучио, 1060    У гаврана нишан опазио, 1061    Па претрка врану на јаслима, 1062    Он гаврана грли у подруму, 1063    А запјева танко гласовито: 1064    „Мој гавране оба моја крила, 1065    На злу ти се мјесту растадосмо,“ 1066    На љепшем се брно састадосмо“. 1067    Када брњак Меху опазио, 1068    Цика стаде дебела брњака, 1069    Окреће се и десно и ливо, 1070    Гризка агу за обе мишице, 1071    Све се Мехом шали у подруму. 1072    Мехи момку сузе ударише 1073    Од радости сузе ударају. 1074    Окрену се Мехо до Златије, 1075    Па овако говорити загје: 1076    „Срце Злато моје из њедара, 1077    Откле вранац овај на јаслима. 1078    Мој је вранац неломљена грано.“ 1079    А Злата му поче говорити: 1080    „Мехмед ага срце из њедара, 1081    Кад је бабо био у Хлијевну 1082    Код свог даје Копчић Смаилбега; 1083    Кад се бабо дома повратио, 1084    Он је врана дов’о на Канижу, 1085    Баш под рахтом и под кубурама. 1086    То на њему до два џевердара, 1087    С-друге стране посиклица крива, 1088    Кад је врана дов’о на Канижу. 1089    Туј га везо у подруму бабо 1090    Ево има три недјеље дана, 1091    Виђо сунца није ни мјесеца, 1092    Све с’ на мисту поји у подруму. 1093    Нитко не смиј’ извести гаврана, 1094    Да напоји врана на бунару, 1095    Ја камо ли врана изјахати. 1096    Кад је дошо бабо на Канижу, 1097    Ја сам чула ђе говори бабо, 1098    Да је врана узо на телалу 1099    У Градишком покрај воде Саве“. 1100    Кад те Мехо ричи разумио, 1101    Па он Злате пита у подруму: 1102    „Срце, душо Злате Канижкињо, 1103    Ђе је седло са гаврана мога? 1104    Ђе су Злато оба џевердара? 1105    Ђе је моја посиклица крива?“ 1106    А вели му Злата у подруму: 1107    „Ето Мехо долаф у подруму, 1108    Ту је седло од гаврана твога“. 1109    Када долаф отворио Мехо, 1110    Туде оба џевердара најде 1111    Како их је оставио Мехо, 1112    Тако их је нашо у подруму, 1113    Оба су му пуна џевердара. 1114    Оба Мехо за појас турио, 1115    Па он прими посиклицу криву, 1116    А синуше царски мухурови. 1117    Мехо чорду своју пољубио, 1118    Па је Мехо на појас превеза, 1119    Па се Мехо од гаврана врати 1120    Срете Злату на подрумски врати, 1121    Ђе је срео ту је загрлио 1122    И овако Злати говорио: 1123    „О Златија неломљена грано, 1124    Сад се небој Мехмедаги своме, 1125    Доклен врана видиш на јаслима. 1126    Па је Мехо у нарамак узе, 1127    Унесе је у високу кулу, 1128    Ондек љуби како њему драго. 1129    Да вам пашу и диздара кажем; 1130    Паша купи силовиту војску 1131    Посла књигу Лики и Удбини, 1132    Нека књига носи књигоноша, 1133    Гази брда и гази долине, 1134    Доклен изби на Удбину равну, 1135    До беглука Лике Мустајбега, 1136    Кад пун беглук лички набодица. 1137    У врх кола Лика Мустајбеже 1138    Па до њега Козлић Хуремага, 1139    До њег Грдан сједи Мустафага 1140    Па до њега Кумалић Мујага, 1141    Од Радуча села питомога, 1142    До њег сједи Врховац Алага, 1143    Што Врхова од Каура чува, 1144    Су својије хиљаду пандура, 1145    Све о своме трошку и хашлуку 1146    Па до њега Глумац Османага, 1147    Па Мујага Муратбеговићу, 1148    До њег сестрић Смајилбеговићу, 1149    Па до њега сердар Мустафага 1150    До њег сестрић Арнаут Османе, 1151    Па до њега Тале Ибрахиме, 1152    Јандал младеж сједи у беглуку. 1153    Ту је био Чејвенагић Мухо 1154    Брат рогјени Чејванагић Мехе, 1155    Ту је било четрнајест побри, 1156    Побратима Чејванагић Мехе. 1157    Кад је дошо пашин књигоноша, 1158    Књигоноша турски селам викну. 1159    Сви му Турци селам отпримише, 1160    Онда пашин вели књигоноша; 1161    „Које вам је Лика Мустајбеже, 1162    Имам писмо једно за његака.“ 1163    Кад му аге за бега казаше, 1164    Даде књигу врстан књигоноша, 1165    Лика прими књигу у беглуку, 1166    Па на књизи печат разломио. 1167    Књигу учи Лика у беглуку, 1168    Кад видио што му књига каже, 1169    Лика викну у беглуку своме: 1170    „О чујеш ме Чејванагић Мухо, 1171    Ова књига из Каниже биле, 1172    Од Турчина паше Канижкога, 1173    Мене паша зове до Каниже, 1174    Да уздигнем Лику и Крајину, 1175    Па да њему до Каниже сидем, 1176    Јер ће паша Унгјур саставити, 1177    Јер ће сићи три силена бана. 1178    Биће мејдан бана Оршанскога 1179    И твог брата Чејванагић Мехе, 1180    За њекаку Злату Канижкињу, 1181    Згодније је у Унгјуру неја, 1182    Па је влашче њојзи муштерија. 1183    Сав за Злату Унгјур ускочио, 1184    Ћели су је бану опремити; 1185    Ту је Меху срића послужила, 1186    Избио је до Каниже биле, 1187    Примио се Злате и мејдана, 1188    Па нас паша зове до Каниже. 1189    Када Мухо очу за Мехмеда, 1190    Грозне Мухи сузе ударише, 1191    Брата није док не роди мајка. 1192    Туде бјеше побре Мехагине, 1193    Свакоме су сузе удариле, 1194    Савко рече ићи на Канижу. 1195    Да видимо бега Удбинскога, 1196    Он се фати руком у џепове, 1197    Књигоноши попутбину плати. 1198    Туј не било аге ни једнога, 1199    Да га није с чиме даровао. 1200    Сад нек пашин иде књигоноша, 1201    Бег саставља силовиту војску, 1202    Од д’на до д’на цијелу недиљу, 1203    Уздиго је он сву кршну Лику. 1204    Бег се с војском крену до Каниже, 1205    Вавик конак до конака гради, 1206    Докле пољу изби Канижкоме. 1207    Помоли се пољу Канижкоме 1208    Под Канижом чудо угледао, 1209    Јер је везир сишо од Будима, 1210    Још је силан дошо Османбеже, 1211    Савила се сила под Канижом. 1212    Да видимо Чејванагић Мехе, 1213    Изашо је Мехо до чадора, 1214    До чадора Будимског везира, 1215    Па он бега чека и Личана. 1216    Помоли се Лика до чадора 1217    И са њиме силовита војска, 1218    Дочека га везир на селаму. 1219    Када беже дојде Мустајбеже, 1220    Кад се силе среле под Канижом, 1221    Оста војска у пољу зеленом. 1222    Бег везиру под чадор унигје, 1223    Мехо бегу полетио руци, 1224    Полетио па је пољубио, 1225    Са бегом се за здравље упита. 1226    Онда Мехо пред чадор изагје. 1227    Туде најде своје побратиме, 1228    Јер четрнест сишло побратима, 1229    Сваким се је загрлио Мехо, 1230    И сваким се за здравље упита. 1231    Кад се Мухом саста пред чадором, 1232    Кад се оба брата састадоше, 1233    Састадоше, па се загрлише, 1234    Писка стаде Мухе пред чадором, 1235    Од драгости браћа заплакаше. 1236    Туј не било материна сина, 1237    Да му сузе удариле нису. 1238    Бег с везиром пред чадор изашо, 1239    Па он браћу сејри пред чадором. 1240    Кад се браћа оба растадоше 1241    Да видимо паше и диздара, 1242    Ђе узеше Будимског везира, 1243    И са њиме два бега силена, 1244    Одведоше у Канижу бјелу, 1245    Јер им вакат од конака био, 1246    Оста војска у пољу зеленом. 1247    Да видимо Чејванагић Мехе, 1248    Ђе он брата узе јединога, 1249    И са братом диздарева Меху, 1250    И поведе Гојеног Халила, 1251    Још поведе Ћелебић Хасана, 1252    И поведе Грдановић Меху. 1253    Дуго нам је а далеко нам је, 1254    Да бројмо Мехи побратиме. 1255    Све је своје побре искупио, 1256    Одведе их својој билој кули. 1257    Добро њиха мајка дочекала, 1258    Добро стара дочекати знаде. 1259    Кад их Мехо доведе до куле, 1260    Одведе их у мушке ахаре; 1261    Кад се они мало одморили, 1262    Туде вакат од акшама био. 1263    Вечераше и акшам клањаше. 1264    Да видимо Чејванагић Мехе, 1265    Ђе он брата узе јединога, 1266    Одведе га у женске конаке, 1267    Ђе га мајка чека и дивојка. 1268    Када Мехо у одају догје, 1269    И доведе брата јединога, 1270    Паметан се Мухо пригодио 1271    Па он мајку у руку пољуби, 1272    Питаше се за мир и за здравље. 1273    Кад рекоше да су здраво били, 1274    СједеМухо у шикли одаји. 1275    А Златија паде до дивера, 1276    Диверову руку уграбила, 1277    Уграбила па је пољубила, 1278    А Мухо се хитар догодио, 1279    У џепове руке уровио, 1280    Два јој златна извади прстена. 1281    Он Златији натаче прстење, 1282    Њему Злата седам бошчалука. 1283    Туде Мехо братом говорио, 1284    Док је вакат од конака био, 1285    Туде они конак учинише, 1286    Кад у јутро рано уранише, 1287    Погледаше пољу Канижкоме, 1288    Кад ал’ дошла три силена бана. 1289    И уз њиха силовита војска, 1290    Има војске тридесет хиљада, 1291    Ни Турцима преговора неја. 1292    Мало вриме ни дуго не било, 1293    Помоли се влашка књигоноша, 1294    Она тражи Чејванагић Меху. 1295    Мехо момак до влашчета сиде, 1296    Од влашчета књигу префатио, 1297    Кад ал књига бана Оршанскога. 1298    Шта је бане у књизи правио: 1299    „Ето књига Чејванагић Мехо, 1300    Ти изагји на поље зелено, 1301    И изведи Злату Канижкињу. 1302    Нека мејдан гледа под Канижом, 1303    Ко добије нек води дивојку“. 1304    Кад је Мехо књигу прегледао, 1305    Одмах момак на ноге скочио, 1306    Па га ето до гаврана сиде, 1307    Он дебела опреми гаврана. 1308    Како момак опреми гаврана. 1309    Мора добро врана опремати. 1310    Јер му ваља на мејдан изаћи. 1311    Па изведе врана пред капију, 1312    А добро се Мехо опремио; 1313    Па поклопи врана великога, 1314    Право иде до пашине куле, 1315    Туде најде будимског везира, 1316    И са њиме два бега силена, 1317    И четрест с—њима поглавица, 1318    И Тале је у високој кули, 1319    Мехо Момак у кулу униде, 1320    Па он пита бега и везира, 1321    Хоће’л Злату свести пред капију. 1322    Бег му вели да изведе Злату. 1323    Када бане пише за Златију 1324    Изведи му пред капију Злату. 1325    Кад те Мехо ричи разумио, 1326    Па се натраг кули повратио, 1327    А ето га у високу кулу, 1328    Туде мајку најде и дивојку 1329    Па он мајци вели и дивојци, 1330    Да ће Злата пред Канижу поћи, 1331    Јер је бане зове пред Канижу. 1332    Кад то чуше мајка и дивојка, 1333    Стаде писка њиха у одаји; 1334    А тиши их Мехо у одају. 1335    Мехо момак паде на авлију, 1336    Ђе га братац чека на авлији; 1337    И са братом Мехагине побре; 1338    Мухо брате пита на авлији: 1339    „Брате Мехо липога ти дина, 1340    Што кукају обе кукавице?“ 1341    А стаде му Мехо говорити: 1342    „Мучи брате немој будалити, 1343    Влашће Злату зове пред капију, 1344    Па ја реко да с’ опреми Злата, 1345    Зато обе у одаји цвиле, 1346    Јер неморе мајка пригорити, 1347    Да се она растави дитетом.“ 1348    Кад то очу Чејванагић Мухо, 1349    И са Мухом Мехагине побре, 1350    Завикаше што им грло даје: 1351    „Не кукајте у високој кули, 1352    Ево вама вира у Канижи, 1353    Да вас бане раставити неће, 1354    Док је петнест наске на ногама. 1355    Па сви они на ноге скочише, 1356    Појахаше хате у авлији, 1357    Пред капију ате изметнуше, 1358    Остадоше обе Канишкиње. 1359    Да видимо Чејванагић Мехе, 1360    Када Мехо паде до чадора, 1361    До чадора Будимског везира. 1362    Кад ал’ дошо Будимски везире, 1363    И са њиме два бега силена, 1364    Мехо њима турски селам викну, 1365    Они Мехи селам отпримише. 1366    Бег Мустајбег вели Мехмедаги; 1367    „Мехо сине ако бога знадеш, 1368    Хо’ш ти бану на мејдан изаћи, 1369    Тебе бане на мејдан позива“. 1370    А вели му Мехо под чадором; 1371    „Хоћу беже обадва ми свита, 1372    Да је седам умирати пута, 1373    А четрест дилити мејдана, 1374    Ни зашто се заклонити нећу, 1375    Док је Бога и гаврана мога, 1376    А за Злату Канижку дивојку“. 1377    „Кад је тако сине Мехмедага, 1378    Хајде авдест узми Мехмедага, 1379    Па ти клањај два наша рећата, 1380    Јер се за час море погинути, 1381    Ми смо теби мејдан размирили“. 1382    Одмах Мехо бега послушао, 1383    Па га ето води и бунару, 1384    Мухо брату врана причувао, 1385    Мехо узе авдест на бунару, 1386    Па он клања два наша рећата, 1387    Рад мејдана бана Оршанскога. 1388    Хатму малу Мехо проучио, 1389    Па он брату и гаврану приде, 1390    А од Мухе врана уграбио. 1391    Он гаврану паде у пучила, 1392    А Мухо га на пољу устави, 1393    Па му вели Мухо код бунара; 1394    „Брате Мехо липога ти дина, 1395    Што с’ у лишцу чехру проминуо? 1396    Да се влаха преплашио ниси? 1397    Дај се врати Чејванагић Мехо, 1398    Хајде Злату тиши на Канижи, 1399    А дај мени бана Оршанскога.“ 1400    А Мехо му вели са гаврана 1401    „Мучи брате немој будалити, 1402    Прва ј’ моја брате ударити; 1403    Мене влашче на мејдан позива 1404    Онда ј’ кашње твоје Мухареме“. 1405    Крај њег Мехо проћера гаврана. 1406    Ког ће Мехо срести у походу? 1407    Он четрнест срете побратима: 1408    Сваки од њег мејдан заискао, 1409    Сваком Мехо рече на пољани: 1410    Да ј’ његово прво ударити, 1411    Њега бане на мејдан позива. 1412    Тако Мехо оћера гаврана, 1413    А Злата га гледа са пенџера, 1414    Све са срца уздише дивојка, 1415    Јер јој аге жао, Мехмедаге. 1416    Да видимо Чејванагић Мехе; 1417    Ђе доћера врана великога, 1418    До чадора бана Оршанскога. 1419    Кад ал’ пију три силена бана, 1420    И код њиха узвишна господа, 1421    Њима Мехо божју помоћ виче, 1422    Они њему бога отпримише. 1423    Ја шта рече од Оршана бане; 1424    „Ход Турчине да се напијемо 1425    Ни у моје ни у твоје здравље, 1426    Већ у једно главно изгубљење, 1427    По несрећи море обојице“. 1428    А вели му Мехо са гаврана: 1429    „Хајде бане да мејдан дилимо; 1430    Харан ми се вранац претрефио, 1431    Мого би ти штогод показати; 1432    А у мене самохрана чорда, 1433    Могла би те заболити глава, 1434    Мого б’ чашу крви напунити,“ 1435    Кад то очу од Оршана бане, 1436    Па повика слуге под чадором: 1437    „Брзо мени брњу великога! 1438    Хајд’ ЗТурчине на поље зелено, 1439    Ја ћу теби на мејдан изаћи.“ 1440    Отле Мехо оћера гаврана. 1441    Да видимо бана Оршанскога. 1442    Кад узјаха велика брњака. 1443    Он ишћера брњу на пољане, 1444    Ђе су њима мејдан размирили, 1445    Кад га чека Чејванагић Мехо, 1446    Ја шта рече од Оршана бане: 1447    „О Турчине Чејванагић Мехо, 1448    Како ћемо мејдан дијелити?“ 1449    „Богме влашче како теби драго! 1450    Твоје звање, твоје обирање, 1451    Твој је мејдан Оршанлија бане“. 1452    „Кад је туре како мени драго, 1453    Бјежи туре на гаврану своме, 1454    Гонићу те на брњаку моме“. 1455    То рекоше, ати потекоше, 1456    А побиже Мехо на гаврану, 1457    За њим бане наврго брњака, 1458    Кад видио, да стигнути неће, 1459    За њим бане копље отиснуо, 1460    У два пут га доврћи неможе. 1461    Кад видио да ниј’ дохитио, 1462    За њим бане пуче из пушака. 1463    Кад видио да је прометнуо, 1464    Он на кајас поврати брњака. 1465    За њим Мехо наметну гаврана, 1466    Види бана старог хилечара, 1467    Из мејдана ишћера брњака 1468    Куд најгушћа глија и парада, 1469    За њим Мехо наметну гаврана. 1470    Ашићаре Меху дочекаше 1471    И на њега пушке испуцаше. 1472    Без егјела умирања неја, 1473    Нити паде нити се препаде, 1474    Вас Мехага у дим огрезнуо, 1475    Вас замаче ко у сиње море. 1476    Да видимо Чејванагић Мухе, 1477    Како Мухо пред чадором дрекну, 1478    А врану се појагмио своме; 1479    Мухо момак фрци на гаврана, 1480    А за њиме побре Мехагине. 1481    Да видимо Чејванагић Мухе, 1482    Како брата жали Мехмедаге, 1483    Није брата док не роди мајка. 1484    Види побри Чејванагић Мехе, 1485    Како њему хампу учинише. 1486    Да видимо Лике Мустајбега, 1487    Ђе он викну будимског везира; 1488    Дајдер изун да ми ударамо. 1489    Везир њему изун допустио, 1490    А ста вика Лике Мустајбега, 1491    Хоџе ђулбе дову заучише, 1492    А остали ударише Турци. 1493    А хаџије зичир донесоше, 1494    Тргоше се млади бајрактари, 1495    Хука стаде у небу бајрака, 1496    Свадише се Турци и каури 1497    Кад се силе двије састадоше, 1498    Шта се туде море преслушати. 1499    Једни вичу на пољу рањени: 1500    Не гази ме брате са коњима, 1501    Лахке су се ране пригодиле, 1502    Мог’о би ти ране преболити. 1503    Једни вичу на пољу рањени, 1504    Гази мене удри душманина, 1505    Халал тебимоја крвца била. 1506    На махшеру и ономе свиту, 1507    Усобице четири сахата, 1508    Већ им пушка мало утишала, 1509    Кадкад звекне посиклица крива, 1510    А пољану магла претиснула. 1511    Бег ишћеро велика голуба, 1512    Богу ђулбе дову проучио, 1513    Да му вихар са планине пухне, 1514    Да разбије маглу на сврдлове. 1515    Код Бога му кабул дова била, 1516    Пухнула му морска југовина, 1517    Уз планину магла полетила, 1518    У магли се отискоше крањци, 1519    А за њима запристаше Турци. 1520    Неколика бег чауша најде, 1521    Па саставља на пољу војнике; 1522    Сви у Лике на броју војници, 1523    Њеко рањен, њеко погинуо. 1524    Лики неја свију Удбињана, 1525    Неја њему два Чејванагића, 1526    И неја му диздарева сина; 1527    Још му неја Гојеног Халила. 1528    Да вам мало за Мехагу причам. 1529    Кад је Мехо у дим огрезнуо, 1530    Вавик Мехо по логору скаче, 1531    Вавик бана оршанскога тражи, 1532    Тако Мехо паде до чадора, 1533    Кад видио да му бана неја, 1534    Он за баном скаче на гаврану. 1535    Када изби из логора Мехо, 1536    Па погледа оком са гаврана, 1537    Пред собом је бана опазио, 1538    Ђе он бије под собом брњака, 1539    Мехо своме кидисо гаврану, 1540    Па поближе бана достигнуо, 1541    Како море говорит с њиме, 1542    Па он бана виче Оршанскога: 1543    „О копиле Оршанлија бане, 1544    Што с’ толико кидисо брњака, 1545    Мислиш бане, Бара те штенила, 1546    Да Турчина више жива неја. 1547    Сад се врати утицања неја, 1548    Ако мене згубиш у мејдану, 1549    Теби другог мејданџије неја; 1550    Онда купи кићене сватове, 1551    Па их шаљи на Канижу билу 1552    Поред Злате Ахмед Алајбега. 1553    Ал’ то бане хаје и не хаје, 1554    Вавик бије под собом брњака. 1555    А Мехо га стиже на гаврану. 1556    Мало њега пером дофатио, 1557    По десној га бедри дофатио 1558    Паде бане са брњака свога, 1559    Мехо хитро одсиде гаврана, 1560    Па он бану руке савезао, 1561    Па га диже на мамна брњака. 1562    Он брњака свеза за гаврана, 1563    Па гаврану паде у пучиле, 1564    Право иде Лики и чадору. 1565    Он поклони бана Мустајбегу, 1566    Бег му зади за главу челенке. 1567    Ко још бегу није на очима, 1568    Бегу неја Чејванова Мухе. 1569    У ријечи у којој су били, 1570    Помоли се Чејванагић Мухо, 1571    Жива гони Јаноклију бана, 1572    Поклони га Лики Мустајбегу, 1573    Лика њему за главу челенке. 1574    У ријечи у којој су били, 1575    Помоли се Диздревић Мехо, 1576    Жива гони бана Задарскога, 1577    Поклону га Лики Мустајбегу, 1578    Лика њему од злата челенке, 1579    У ријечи у којој су били, 1580    Помоли се Гојешан Халиле, 1581    Жива гони бана Новљанскога, 1582    Поклону га Лики Мустајбегу, 1583    Лика њему од злата челенке. 1584    Кад рекоше да се окупише 1585    Шта ће беже баним учинити? 1586    Он поклону оршанскога бана, 1587    Поклони га Тали Ибрахиму, 1588    Тале бана на колац дигнуо, 1589    Окрену га до Оршана била, 1590    Нека Оршан од Турака чува. 1591    Шта ће с оним беже учинити? 1592    Беже њима добро учинио, 1593    Па их свију на вјеру пустио. 1594    Сваки бегу посло дуговање, 1595    Јер се прије смило вировати. 1596    Да видимо силовите војске 1597    Свак се расу са поља канижког, 1598    Само Лика стоји с Личанима, 1599    И са њиме паша од Каниже, 1600    И уз њега канишки диздаре, 1601    И код бега Чејванагић Мехо. 1602    Да видимо Чејванагић Мехе, 1603    Ђе устави бега и Личане, 1604    Одведе их до бијеле куле. 1605    Кад Златија Меху опазила, 1606    Она тешке муштулуке даје. 1607    Туде беже био у Канижи, 1608    Од д’на до д’на цијелу недиљу. 1609    Добро њиха Злата дочекала, 1610    Док су они били у Канижи. 1611    Сав је тајин ишо од Златије. 1612    Туде се је оженио Мехо 1613    Са Златијом Ахмет Алајбега, 1614    Кум му био Лика Мустајбеже. 1615    Кад му и пир и весеље прогје, 1616    Бег се крену војском на Удбину. 1617    А остаје Чејванагић Мехо. 1618    Да је било стати па гледати, 1619    Када су се браћа раставила, 1620    Кол’ко браћа плачу на Канижи. 1621    Туде су се браћа раставила 1622    Мухо бегом оде на Удбину, 1623    Мехо Златом оста на Канижи. 1624    Добро Мехо милово Златију, 1625    Никада је није прекорио, 1626    Што је за њу ћорду крвавио.